×   HOME JAVA NETPLOT OCTAVE Traži ...
  matematika2
Presjek ploha     FUNKCIJE VIŠE VARIJABLA     Totalni diferencijal


Parcijalne derivacije

Definicija 3.7   Parcijalna derivacija funkcije $ f:\mathcal{D}\to\mathbb{R}$ , $ \mathcal{D}\subseteq \mathbb{R}^n$ , po varijabli $ x_i$ u točki $ T_0=(x_1^0,x_2^0,\cdots,x_n^0)$ je derivacija funkcije jedne varijable $ f_i: \mathcal{D}_i\to\mathbb{R}$ , $ \mathcal{D}_i\subseteq \mathbb{R}$ , definirane s

$\displaystyle f_i(x)=f(x_1^0,\cdots,x_{i-1}^0,x,x_{i+1}^0,\cdots,x_n^0),\qquad x\in D_i,$ (3.1)

u točki $ x_i^0$ . Dakle,

$\displaystyle \frac{\partial f(T_0)}{\partial x_i}= f_i'(x_i^0)=\lim_{x\to
x_i^0} \frac {f_i(x)-f_i(x_i^0)}{x-x_i^0}.
$

Za parcijalne derivacije još koristimo i sljedeće oznake:

$\displaystyle \frac{\partial f(T_0)}{\partial x_i}\equiv f_{x_i}'(T_0) \equiv
f_{x_i}(T_0).
$

Ako za funkciju $ f$ u točki $ T_0$ postoje parcijalne derivacije $ f_{x_i}'(T_0)$ po svim varijablama $ x_i$ , onda kažemo da je funkcija $ f$ derivabilna u točki $ T_0$ . Ako je funkcija $ f$ derivabilna u svakoj točki $ T\in \mathcal{D}$ , onda kažemo da je $ f$ derivabilna funkcija.

Definicija 3.8   Neka je $ A\subseteq \mathcal{D}$ skup svih točaka $ T\in \mathcal{D}$ u kojima postoji parcijalna derivacija $ f'_{x_i}(T)$ po varijabli $ x_i$ . Funkciju $ f'_{x_i}:A\to\mathbb{R}$ zovemo parcijalna derivacija funkcije $ f$ po varijabli $ x_i$ . To je opet jedna funkcija od $ n$ varijabli koja može imati svoje parcijalne derivacije. Parcijalnu derivaciju po varijabli $ x_j$ funkcije $ f'_{x_i}$ zovemo parcijalna derivacija drugog reda funkcije $ f$ po varijablama $ x_i,x_j$ i označavamo s

$\displaystyle \frac{\partial^2 f}{\partial x_i \partial x_j}\equiv f''_{x_ix_j}\equiv f_{x_ix_j}.
$

Analogno definiramo parcijalnu derivaciju trećeg reda funkcije $ f$ po varijablama $ x_i,x_j,x_k$ ,

$\displaystyle \frac{\partial^3 f}{\partial x_i\partial x_j\partial x_k}
\equiv f'''_{x_ix_jx_k}\equiv f_{x_ix_jx_k}.
$

Indukcijom definiramo parcijalnu derivaciju $ m$ -tog reda funkcije $ f$ po varijablama $ x_{i_1}, x_{i_2},\cdots,x_{i_m}$ ,

$\displaystyle \frac{\partial^m f}{\partial x_{i_1} \partial x_{i_2}\cdots\parti...
...^{(m)}_{x_{i_1}x_{i_2}\cdots x_{i_m}}
\equiv f_{x_{i_1}x_{i_2}\cdots x_{i_m}},
$

gdje je $ i_1,i_2,\cdots,i_m\in
\{1,2,\cdots,n\}$ i $ m\in\mathbb{N}$ .

Primjer 3.7   Funkcija $ f(x,y)=\sin(x+y^2)$ dobro je definirana na $ \mathcal{D}=\mathbb{R}^2$ te ima parcijalne derivacije svakog reda. Postupak deriviranja je jednostavan: kad računamo $ f'_x(x,y)$ varijablu $ y$ u izrazu za $ f(x,y)$ tretiramo kao konstantu, a kad računamo $ f'_y(x,y)$ , onda varijablu $ x$ u izrazu za $ f(x,y)$ tretiramo kao konstantu. Dakle,

\begin{equation*}
\begin{aligned}
f'_x(x,y) &=\frac{\partial[\sin(x+y^2)]}{\part...
...{\partial[\sin(x+y^2)]}{\partial y}=2y\cos(x+y^2).
\end{aligned}\end{equation*}

Slično postupamo kod računanja parcijalnih derivacija višeg reda. Na primjer, parcijalne derivacije drugog reda su

\begin{equation*}
\begin{aligned}
f''_{xx}(x,y)
&=\frac{\partial\left[f'_x(x,y)\...
...(x+y^2)]}{\partial y}=2\cos(x+y^2)-4y^2\sin(x+y^2).
\end{aligned}\end{equation*}

U gornjem primjeru vidimo da su funkcije $ f''_{xy}$ i $ f''_{yx}$ jednake. To nije slučajnost već pravilo. Naime vrijedi sljedeći važan teorem kojega navodimo bez dokaza:

Teorem 3.3   [Schwarz] Pretpostavimo da funkcija $ f:\mathcal{D}\to\mathbb{R}$ , $ \mathcal{D}\subseteq \mathbb{R}^n$ , u nekoj okolini $ K(T_0,\delta)$ točke $ T_0\in D$ ima neprekidne sve parcijalne derivacije do uključivo $ (r-1)$ -vog reda i da u toj okolini od $ T_0$ postoje sve parcijalne derivacije $ r$ -tog reda. Ako su parcijalne derivacije $ r$ -tog reda od $ f$ neprekidne u točki $ T_0$ , onda njihove vrijednosti u toj točki ne zavise od redoslijeda deriviranja po pojedinim varijablama.

Primjer 3.8   Za funkciju dviju varijabla formalno možemo promatrati ukupno $ 2^3=8$ parcijalnih derivacija trećeg reda. To su redom

  $\displaystyle \frac{\partial^3 f}{\partial x\partial x\partial x },\qquad \frac...
...tial x\partial y },\qquad \frac{\partial^3 f}{\partial x\partial y\partial x },$    
  $\displaystyle \frac{\partial^3 f}{\partial y\partial x\partial x },\quad \frac{...
...rtial y\partial x },\quad \frac{\partial^3 f}{\partial y\partial x\partial y },$    
  $\displaystyle \frac{\partial^3 f}{\partial x\partial y\partial y },\qquad \frac{\partial^3 f}{\partial y\partial y\partial y }.$    

Međutim, koristeći teorem 3.3 stvarno promatramo samo $ 4$ parcijalne derivacije trećeg reda (uz razumljivu pretpostavku o njihovoj neprekidnosti). Prvu od funkcija u gornjem nizu označavamo kraće s

$\displaystyle \frac{\partial^3 f}{\partial x^3},
$

druga, treća i četvrta su jednake i označavamo ih kraće s

$\displaystyle \frac {\partial^3 f}{\partial x^2 \partial y},
$

peta, šesta i sedma u nizu su jednake i označavamo ih s

$\displaystyle \frac{\partial^3
f}{\partial x \partial y^2},
$

a osmu označavamo kraće s

$\displaystyle \displaystyle \frac{\partial^3 f}{\partial y^3}.
$

Općenitije, za bilo koji $ r\in\mathbb{N}$ formalno postoji $ 2^r$ parcijalnih derivacija $ r$ -tog reda, ali ih različitih ima stvarno samo $ (r+1)$ i označavamo ih s

$\displaystyle \displaystyle \frac{\partial^r f}{\partial x^i
\partial y^{r-i}},\qquad i=0,1,\cdots,r.
$

Zadatak 3.6  
a)
Izračunaj sve parcijalne derivacije trećeg reda za funkciju triju varijabla $ u=\ln(x^2+y+z)$ . Koliko ih ima stvarno različitih?
b)
Koliko ima stvarno različitih parcijalnih derivacija $ r$ -tog reda funkcije od $ m$ varijabla?

Za razliku od funkcije jedne varijable koja je neprekidna u svakoj točki u kojoj je derivabilna, derivabilnost funkcije više varijabla u nekoj točki ne povlači nužno neprekidnost funkcije u toj točki.

Primjer 3.9   Funkcija

$\displaystyle f(x,y)=\left\{
\begin{array}{cr}
\displaystyle\frac{xy}{x^2+y^2...
...textrm{za }(x,y)\neq(0,0),\\
0,&\textrm{za }(x,y)=(0,0).
\end{array}\right.
$

je definirana na $ D=\mathbb{R}^2$ i ima prekid u točki $ (0,0)$ . Naime, nizovi točaka $ \left\{\left(\displaystyle \frac{1}{n},\frac{c}{n}\right)\right\}$ konvergiraju prema točki $ (0,0)$ za svaki $ c$ , dok pripadajući nizovi funkcijskih vrijednost imaju različite limese:

$\displaystyle f\left(\frac{1}{n},\frac{c}{n}\right)=
\frac{c}{1+c^2}\to \frac{c}{1+c^2}.
$

S druge strane u točki $ (x,y)\neq(0,0)$ imamo

$\displaystyle f'_x(x,y)$ $\displaystyle =\frac{y(x^2+y^2)-xy(2x)}{(x^2+y^2)^2}=\frac{y(y^2-x^2)}{(x^2+y^2)^2},$    
$\displaystyle f'_y(x,y)$ $\displaystyle =\frac{x(x^2+y^2)-xy(2y)}{(x^2+y^2)^2}=\frac{y(x^2-y^2)}{(x^2+y^2)^2},$    

a u točki $ (0,0)$ je

$\displaystyle f'_x(0,0)$ $\displaystyle =\lim_{x\to 0}\frac{f(x,0)-f(0,0)}{x}=\lim_{x\to 0}\frac{0-0}{x}=0,$    
$\displaystyle f'_y(0,0)$ $\displaystyle =\lim_{y\to 0}\frac{f(0,y)-f(0,0)}{y}=\lim_{y\to 0}\frac{0-0}{y}=0.$    

Dakle $ f$ je derivabilna u točki $ (0,0)$ , ali nije neprekidna u toj točki.


Presjek ploha     FUNKCIJE VIŠE VARIJABLA     Totalni diferencijal